Фудбалски клуб „Обилић“ је основан на Врачару 1924. године, а своје прве такмичарске утакмице је одиграо у сезони 1925/1926. Први тренер „Обилића“ је био Влајко Пајић, учитељ, који је своје прве играче тражио међу ученицима и шегртима. Почетну структуру тима су чинили школарци тек навршеног осмог разреда ојачани младим занатлијама из локалних врачарских радионица. Оваква ситуација је била уобичајена за клубове тог доба, јер је фудбалска „индустрија“ била на почетку свог развоја, па су тимови били састављени од аматера и ентузијаста. Оно што је посебно красило овај клуб управо je борбеност и жеља да се млади, још увек неафирмисани играчи, докажу пред врачарском публиком.
Након Другог светског рата и доласком народноослободилачког покрета на власт у новоформираној држави, име „Обилић“ зе замењује именом „Чубурац“, по најпознатијем парку на Врачару. Године 1952. долази до спајања фудбалског клуба „Чубурац“ и фудбалског клуба „Шумадија“, од којих поново настаје ФК „Обилић“.
Пут „Обилића“ ка титули првака Југославије је био трновит и напоран. Сезоне 1956/1957. такмичио се у Подсавезној лиги; Од 1962. до 1972. године учествовао је у Другој београдској лиги; сезону 1972/1973. завршава као први и квалификује се у Прву београдску лигу; сезоне 1981/1982. обезбеђује учешће у Другој српској лиги, да би већ на крају следеће сезоне прешао у Прву српску лигу; сезоне 1987/1988. се пласирао у Трећу лигу Југославије ( Међурепубличка лига север ); 1991/1992. прелази у Другу савезну лигу, а већ следеће сезоне креће да игра у Првој савезној лиги, групи Б; а 1996/1997. „Обилић“ заузима прво место у Првој савезној лиги групи Б и пласира се у Прву савезну лигу, групу А. Коначно, такмичарске 1997/1998. остварује се историјски успех, када је „Обилић“ освојио Прву Савезну лигу, остављајући иза себе великане југословенског фудбала „Црвену Звезду“ и „Партизан“. Тренер ове шампионске селекције је био Драган Окука. Следеће године осваја друго место у лиги и од тада креће финансијски и такмичарски суноврат.
Године 2014. фудбалски клуб „Обилић“ је дотакао своје дно играјући у лиги из које се не испада ( једна од три групе Међуопштинске лиге). Тужна чињеница је да се оваква ситуација догодила управо када се славио величанствен јубилеј, 90 година од његовог настанка. Данашња ситуација није завидна, финансије клуба не могу да испрате његове амбиције. Светла тачка је стадион у улици Господара Вучића који отвара нове могућности. Наиме, фудбалски клубови, попут „Рада“ и „Вождовца“, услед утакмица „високог ризика“ своје мечеве играју на овом стадиону; репрезентација често узима терене ФК „Обилића“ у закуп када се играју неке утакмице, поготово омладинских и кадетских селекција. Такође, било је планова „Обилић“ постане филијала „Црвене Звезде“ чиме би клуб из улице Љутице Богдана преузео бригу о стадиону и нижим категоријама, чиме би се омогућио сигуран опстанак клуба.
На деведесетогодишњи јубилеј „витезови“ са Врачара су добили појачање и у виду женске селекције ФК „Обилића“, популарно назване „ратнице“ са Врачара. Овај клуб представља најмлађи женски колективв у Србији. Њихове амбиције су за сада скромне, јер клуб нема ни једног финансијера и свој рад у потпуности заснива на волонтеризму и доброј вољи.
Редакција нашег портала позива Врачарце да узму своје учешће у грађењу нове и светлије будућности ФК „Обилића“, барем што се тиче подршке са трибина нашим „витезовима“ и „ратницама“. Свим срцем се надамо да ће се плаво-жута застава још једном вијорити са пехаром прве националне лиге.