У току су завршни радови на изградњи и ентеријском уређењу Храма Светог Саве на Врачару и овај описни сегмент је скромни покушај да се укаже на његове историјске , садашње али и будуће туристичке вредности и атрактивности .
Кроз бројне компарације на релацији Србија-Београд-Врачар али као и када серади о сакралним објектима Србија-иностранство бићете упознати о каквој духовној,културној,естетској и туристичкој вредности је реч а оличеној у монументалној грађевини Храма Светог Саве на Врачару.
Туристичка кретања изложена су следећим подацима:
-Србију је у 2014. години посетило 2.192.268 туриста,који су остварили 6.086.275 ноћења.
-Од овог броја Београд је посетило 753.742 туриста и остварено је 1.535.341 ноћење,при чему су 79%,били страни гости.
-Београд располаже капацитетима од 133 објекта различитих категорија за смештај туриста, који укупно имају 7.330 соба, односно 14.149лежаја.
-Просечна дужина боравка туриста је кратка и износи 2,78 дана.
-Остварени девизни приход од туризма на нивоу Србије у 2014.години је износио 1.139.000.000 долара,од чега је у Београду остварено око 64%.
Што се самог Врачара, као градске општине, тиче пре туристичких података износимо и неке основне:
-прво писано спомињање Врачара је у турским војним плановима из 1492.године,за напад на Београд, где се као спомиње Врачар и Врачарско брдо
-површина Врачара је 289,16ha тј.2,89кm²
-по попису из 2011.године општина је имала 56.333 становника
-најмања је и најгушће насељена општина Београда(19.482 стан/км²), а територијално и најмања општина у Србији.
На Врачару егзистира 19.хотела,8.хостела, 11.апартмана и 2.виле,намењених смештају туриста, док се угоститељска делатност обавља у 276.регистрованих објеката.
Врачарски Трг или Светосавски трг као централно место Врачара и Врачарског платоа простире се на површини од 59.039м² од чега је под уређеним парковским зеленилом више од 3400м². Зелени комплекс је уређен 2004. године и уклапа се у амбијенталну средину платоа. Подсећања ради, Београд има укупно 65.паркова који заузимају површину од 36,2ха.
На Врачарском тргу је иницирана,започета а сада се и ентеријерским радовима полако приводи крају изградња Храма посвећена српском просветитељу и утемељивачу православља светитељу Сави.
У духу је православне традиције да се за подизање верских објеката бирају брижљиво одабране, слободно се може рећи амбијенталнеекспозиције и по геостратешком положају али и по историјским одредницама. Да случај прати праксу потврђује и новосаграђени храм који је изграђен на видиковцу од 134,5м надморске висине и са висином од 81 метра, надвисује остале и централне делове града и плени својом грандиозношћу и препознатљивошћу.
Храм Св.Саве на Врачару представља највећи православни Српски храм,највећи православни храм на Балкану а по површини и запремини је највећа православна црква на свету. Изнете чињенице, указује да је Светосавски храм једина туристичка вредност у изградњи, у Београду, са изразито јаким и јасним карактером непролазности,са већ сада значајним утицајем у многим доменима јавног живота Београда.
Будући комплекс на Врачарском тргу када буде завршен састојаће се од Храма Св.Саве у којем ће моћи да стане 10.000 верника,постојеће цркве Св. Саве, споменика Св.Сави, парохијског дома као и нове зграде патријаршије чија се градња планира уз Крушедолску улицу.
Kомплекс ће архитектонски и садржајно бити комплетираннајвероватнијеу току треће деценије овога века.
Сакрални објекти су део културе и део свакодневнице Врачараца.Заступљене су, као и већинско православно становништво,већином православне цркве и парохијски објекти и то поред Светосавске још и црква Св. Тројице а од објеката католичке конфесије налазе се Београдска бискупија, две цркве као и једна хришћанска адвентистичка црква. Сви ови објекти чине управо конфесионо шаренилокоје упућује посетиоце на космополитски дух Врачара.
На културно.историјском простору Београда егзистира 68 православних цркава и парохијских објеката.
Подаци Туристичке организације Београда указују да су Топ 10 најпосећенијих туристичких атракција Београда: Београд-тврђава, Храм Св.Саве,Теразије,Топчидерски парк, Скадарлија, Земун,Трг Републике,Краљевски комплекс на Дедињу,Ада Циганлија и Авала. Најпосећенији а уједно најпозитивнија искуства и коментари су управо дати од стране иностраних туриста о Калемегданској тврђави и Храму Св.Саве.
Незванични подаци о посетама туриста Храму Светог Саве крећу се од 400-1000 посетиоца дневно,док је просечна дужина посете 30-60минута.Продужење трајања посета свакако ће уследити након завршетка радова.
Иако још увек у „скелама“,и недоступан у целости за посете туриста, горе наведени податак може послужити као добар индикатор будућег времена који ће дефинисати и каналисати туристичка кретања ка Храму на добро осмишљен маркетиншки начин. Каква су искуства из иностранства везана за маркетинг и сакралне објекте може те да закључите и сами, с тим што треба имати у виду да се поменути сакрални објекти налазе у градовима са изузетно богатом понудом и дугом традицијом у пружању туристичких услуга.
Поред милионских посета туриста сакралним објектима као што су Гробна црква Исуса Христа у Јерусалиму,црква Св.Петра у Ватикану, црква Христа Спаса у Москви,катедрала Дуомо у Фиренци,издвојене су :
-КатедралаNOTRE- DAME у Паризу је у 2013.године имала посету 13.960.000 посетилаца и по посећености се већ дужи низ година налази на првом месту у Топ 15.париских културних споменика( улаз у посебне делове катедрале се наплаћује 4еура).
Када смо већ код Париза, мала дигресија је на месту јер ће се ускоро у Београду десити „Београд на води“. Може да буде предлог а надам се да су градске архитекте већ упознате са могућношћу да се искористи београдска железничка станица и претвори се у музеј. Она по својој историји и по неокласицистичкој архитектури подсећа на музеј Орсеј у Паризу који је 2013.год.забележио посету од 3.467.320 посетилаца.
-Pantheon храм(II век) који се налази у Риму је током 2013.године имао 6.579.988 посетилаца.
Треба споменути и музеј Св.Софије или Аја Софију у Истамбулу који поред бурне историје је делимично послужио и као модел за изградњу храма Св.Саве.Захваљујући организованим и маркетиншким акцијама 2013.године овај музеј је забележио посету од 3.326.591 посетиоца и најпосећенији је културни објекат Турске (карта за улазак у музеј износи 25лира/око 13,5еура).
Пажљиво и намерно су одабрани сакрални споменици јер се разликују институционално,географски и у религијском смислу али сигурно су добар пример туристичке валоризације у глобалним размерама. У дубљем тумачењу туристичког искоришћавања вредности Храма Св.Саве може се рећи да се ради о евокативном месту. Туристичком терминологијом представља се местом које има „интересантну“ најчешће историјску причу. Туристима који посећују храм ће свакако бити интересантни подаци о Св.Сави као утемељивачу православља о његовом животу и раду али и спаљивању моштију и догађајима који су иницирали и пратили подизање Храма.
Ризница која ће бити у склопу Храма Св.Саве садржаће велики број вредних и реликтних предмета тако да треба применити позитивна искуства у изради појединих а у овом случају и сувенира граматног типа као пратећих елемената туристичке понуде. Напомињем да се у манастиру Милешеви налази оригинални Штап Св. Саве који је добио 1219 године од Васељенског патријарха Манојла као и крст од „горског кристала“ из XIII века, за који се верује да је и припадао Светитељу,а који се налази у манастиру Савина-Х.Нови.
Oснована је и ТВ Храм која ће сигурно најбоље знати да истакне све вредности Храма на Врачару нарочито ако се оствари идеја за филм о животу Св.Саве.
Храм Св.Саве је најемитивнија туристичка вредност Врачара али и ширег простора. Он као главна туристичка вредност комплементира са вредностима у окружењу и топрвенствено са: зградом Народне Библиотеке Србијекоја је подигнута 1970.године,спомеником Карађорђу подигнутом 1979. године као и Карађорђевим парком лоцираним у непосредној близини Храма.
Подсећања ради, у Карађорђевом парку налази први јавни споменик у Београду,подигнут давне 1848. године у славу ослободилаца Београда изгинулих 1806.године. Поред бројних културно-историјских споменика на Врачару у ширем окружењу а као комплементарни елемент Храму треба споменути и музеј Николе Тесле,смештен у Крунској улици бр.51, који са посетом од 60.142 посетиоца представља значајан културни споменик Врачара. Посебан куриозитет који се тиче овог музеја чини податак да је последњих година број страних туриста скоро два пута већи од броја домаћих.
Туристичка организација Србије,Привредне коморе Србије и Београда а нарочито Туристичка организација Београда су поред тога што учествују у доношењу закона, стратегија и акционих планова развоја туризма у Београдуупућене и на развој појединачних дестинација и локалитета па ће у блиској будућности имати још једну нескромно речено,најзначајнију туристичку вредност са изразитим карактером грандиозности,монументалности и препознатљивости.
Шта рећи, за и у вези Храма Светог Саве, сем да он живи,да Врачарци живе са њиме, да је почео да модификује и обогаћује нашу свакодневницу и да кроз бројна окупљања и манифестације али и реномирана места за шетњу и излазак једноставно изазива дивљење свих нас. Спомен Храм Светог Саве на Врачару представља органски део савремене живописне силуете Београда и чини једно од главних културних,духовних, националних али и туристичких обележја престонице.