Дејан Рибаћ
„Мрзео сам сваки тренутак тренинга али сам рекао себи: Не одустај! Пати сада и живи остатак живота као шампион.“ Мохамед Али
Мало је оних који не знају ко су браћа Рибаћ. Њихови успеси у боксу говоре сами за себе. Међутим, уколико питате људе са Врачара за ова два боксерска аса, добићете одговор „То су добри момци“. Управо та два сјајна момка из краја освојили су готово све што се могло освојити од одличја на бројним боксерским турнирима у земљи и свету а остали су скромни, марљиви и изнад свега амбициозни у надстојању да пренесу боксерску вештину на неке нове клинце.
Иван Рибаћ
Где су сада Иван и Дејан? Од врхунских спортиста постадоше врхунски стручњаци. Завршили су високе школе, запослили се, засновали породице али бокс им је у срцу и без бокса не могу. Борили су не некада у рингу а сада се боре да младе склоне са улице, улију им самопоуздање и оспособе за животне битке јер је и за живот потребна вештина.
Дејан, или „млађи Рибаћ“ како га зову мангупи из краја, одвојио је време да нам покаже шта су то сопственим трудом и челичном вољом створили. Како би остварили свој циљ предано су радили на оснивању спортског удружења „Браћа Рибаћ“ које је лоцирано у улици Стансислава Сремчевића 1. Група стручњака из разних спортских дисциплина , на челу са Дејаном и Иваном, окупљена је да обучи младе а и оне мало старије у боксу, кик боксу, дисциплини познатој као „бут камп“, затим кросфит а ту су и неке вештине које нису везане за борилачке спортове као што су јога и балет. Наравно, на располагању је и одлично опремљена теретана са беспрекорно чистим и сређеним свлачионицама, и све је то спремно и опремљено за вредне вежбаче. Када се човек добро умори од напорног тренинга, у кафићу „Идила“ који је такође у оквиру центра, могуће је освежити се и опустити у пријатном амбијенту који је окићен одличјима које су браћа Рибаћ стекла током своје боксерске каријере.
Удружење љубитеља борилачких спортова „Браћа Рибаћ“
Како су уопште почели да се баве боксом? Дејан каже да је све почело у време не тако веселих деведесетих, пожелели су да своју енергију усмере на нешто што је конструктивно и избор је пао на бокс. Касније се показало да је избор био био исправан јер су у оквиру клуба „Раднички“ а под будним оком тренера Миливоја Башића, израсли у врхунске боксере и отиснули се у такмичења широм планете. Амбиција, дисциплина, срчаност, интелигенција и зрно лудости су нешто што је наопходно за професионално бављење боксом али пре свега – љубав према овом спорту. Док са Дејаном пијем чај, поред нас седи млади Ђорђе Бујишић, јуниорски репрезентативац, члан боксерског клуба „Браћа Рибаћ“ и стрпљиво чека свој термин за тренинг. Када сам га упитала како подноси ударце, смирено је одговорио „зато што волим бокс“. И то је сва мудрост, када се воли ни ударци нису неподношљиви, ни неминовне повреде а бокс је опасан спорт, много је бораца преминуло у рингу.
Шта се дешава када боксер „окачи рукавице о клин“, односно када престане професионална каријера? Боксер остаје боксер, бори се на неким другим фронтовима. Браћа Рибаћ су своје знање и вештину усмерили на оне чије време тек долази. А обраћају им се многи, родитељи чија су деца хиперактивна, затим они чија су деца стидљива и повучена а неретко и родитељи деце са инвалидитетом и сви они добијају потпуну посвећеност и пажњу. Ни ту се прича не зауставља. Амбиција двојице браће усмерена је на сарадњу са општинским органима и разним удружењима у оквиру које ће бити реализоване летња школа бокса и рад са децом са посебним потребама.
Можда су Иван и Дејан завршили своје спортске каријере али њихово време тек долази. Победнички менталитет не дозвољава им да се задовоље постигнутим већ са пуно полета и воље они стварају нешто што је њихово а остаће нама и нашим поколењима.
Трофеји браће Рибаћ
Не би било фер да не споменемо макар нека од достигнућа која су два брата изборила:
Иван Рибаћ
Иван Рибаћ је дугогодишњи репрезентативац у боксу, освајач бројних домаћих и страних признања. Члан је АИБА комисије за развој бокса омладине. До 2011. године је био члан Управног одбора С.Д.“Раднички“ и члан Управног одбора Боксерског савеза Србије а од 2014. године оснивач Удружења љубитеља борилачких спортова „Браћа Рибаћ“.
Дејан Рибаћ
Дејан Рибаћ био је првак Југославије у у поjeдиначноj конкурeнциjи у свим узрасним катeгориjама 1994,1995,1996,1997 и 1998. године. Затим екипни првак са БК Радничким 1999. и 2003. Осваjач златнe мeдаљe на мeдjународном турниру Битољски побeдник 1997 па осваjач срeбрнe мeдаљe на мeђународном турниру Алeксандриjа Опeн у Солуну 1996. године. Такође, освојио је златну мeдаљу на jуниорском Бeоградском побeднику 1996. годину дана касније био је осваjач jуниорскe Златнe рукавицe . Године 1998. освојио је бронзану медаљу на јуниорском Шампионату света у Аргентини. Дејан је и осваjач нашeг наjтрофejниje турнира Бeоградски Побeдник 2001. године и још много тога. Укупно је одбоксовао 200 мeчeва од чега је било свега шест пораза, четири нерешена меча и 190 побeда у Олимпиjском боксу. Професионално се бавио боксом од 2004. до 2010. године и тада је одбоксовао укупно 21 борбу од чeга 19 побeда и два пораза.